Традиционална манифестација „Дани краљице Јелене“ негује сећање на владарку и светитељку, краљицу Јелену, жену краља Уроша I. Поред тога манифестација на оригиналан начин представља историју рашког краја. Низ вишедневних културно-уметничких догађаја попут изложби, позоришних представа, предавања, радионица, концерата, спортских турнира и дечијег програма, који се том приликом одвијају у Рашки и порти манастира Светих Благовести – Градац постају део културне традиције Рашке.
У овогодишњем програму учествују различити стручњаци, познати професори, уметници, духовници, глумци, музичари и културно-уметничка друштва.

Првог дана, 6. јуна са почетком у 12 часова у Дому културе у Рашки одржаће се трибина за децу основних школа Безбедност деце на интернету. Много је предности које нам доноси интернет и модерна технологија, али морамо бити опрезни јер коришћење те мреже носи и много ризика и зато је веома важно да се подигне свест о опасностима и изазовима коришћења интернета. Свест о информационој безбедности мора да се развија од најранијег узраста. Важно је да деца, родитељи и наставници буду едуковани и информисани о предностима, ризицима и начинима безбедног коришћења интернета.

У четвртак, 8. jуна у Основној школи „Јошаничка бања“ од 13 часова биће одржана радионица израде бројаница Због тебе бројим, због љубави постојим. Cестринство манастира Градац у оквиру oве радионице показаће технике и начине прављења бројаница које се практикују у манастиру. Вођа радионице је монахиња Тамара Миладиновић. Само прављење бројаница може имати терапијско дејство као и сваки ручни рад. Свака бројаница може бити уникат. Поред тога што креативно ствараш својим рукама можеш направити несвакидашњи поклон онима којима желиш да покажеш љубав.

У оквиру „Дана краљице Јелене“и ове године за децу основношколског узраста је предвиђена радионица мозаика Каменчић један сам није вредан у порти манастира Градац. Вођа радионице је Љиљана Ривић. Идеја радионице је да деца у три дана сусрета кроз групни рад ураде свако по неки део мозаика. Склоп духовног и уметничког је најбољи начин приказати деци и објаснити важност неке личности, а с друге стране дати им дозволу да могу да створе нешто што је од велике важности и за њих и за друге који су посматрачи једног дечијег дела које остаје иза њих . Деветог јуна радионица ће бити одржана од 13 до 16 часова, десетог јуна од 10 до 13 часова и 11. јуна од 10 часова.

Деветог јуна од 18 часова можете присуствовати и отварању изложбе Републичког завода за заштиту споменика HELENA, SERBIAE REGINA у галерији Центра за културу Градац.

Када је, пре више од једног века чувени Габријел Мије током својих истраживaња у Србији, у потрази за византијским сликарством направио прве фотографије, тада оронуле и запуштене задужбине – краљице Јелене Анжујске, сигурна сам да није ни слутио да ће 116 година касније, у француској престоници, у кварту Бобур, преко пута једног од највећих светских музеја савремене уметности,  манастир Градац у свом пуном сјају бити почасни гост. Као што је Бели Анђео из Милешеве симбол највећих сликарских достигнућа средњег века, тако је манастир Градац симбол личности и живота своје ктиторке – просвећене средњовековне српске краљице, монахиње и светитељке Јелене Анжујске – истакла је Данијела Ванушић на отварању изложбе у Паризу.

Након изложбе од 18:30 часова следи предавање др Дубравке Прерадовић – Поставили су темеље истраживањима Градца Габријел Мије и његови ђаци и сарадници.

Др Дубравка Прерадовић је научна сарадница Балканолошког института САНУ. Др Прерадовић је први лауреат награде „Александар Дероко“ коју је добила 2021. године за пројекат „Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре“, који чине изложба одржана у Галерији науке и технике САНУ, каталог изложбе и зборник научних радова.

У суботу, 10. јуна oд 10 часова у Спортској хали у Рашки одиграће се турнир у одбојци за децу Сервирај за радост. Организатор турнира је одбојкашки тренер Драгиша Живковић.

У време када смо сви много времена проводимо за екранима важно је истаћи значај бављења спортом од најранијег узраста, неговање тимског духа и дечије радости.

  1. јуна од 16 часова очекује вас стручно вођење кроз изложбу.

Изложба HELENA, SERBIAE REGINA, по замисли ауторског тима, је састављена из три целине. Прва целина је посвећена краљици Јелени, занимљивој личности католичког порекла која је удајом за краља Уроша I постала део српске владарске породице Немањића. Други сегмент изложбе је посвећен Јелениној најважнијој задужбини, православном манастиру Градац. Његов католикон – Благовештенски храм – представља, како по својој архитектури и скулптури, тако и по живопису, један од најзначајнијих и најлепших остварења српске уметности XIII века. Трећа целина показује систематско настојање и бригу Републичког завода за заштиту споменика културе да током XX века и у првим деценијама XXI столећа спречи и заштити урушавање градачке цркве – истиче  доцент др Драгана Павловић, историчар уметности.

А од 17:30 часова следи трибина професора Предрага Драгутиновића Задобити дар љубави. Наслеђе краљице Јелене.

На питање  Да ли је љубав дар или се љубав стиче? професор Предраг каже: На ово питање нема теријског одговора. На њега се одговара животом достојним Божјег позива. Један такав живот водила је краљица Јелена. Ушавши у наслеђе божанске љубави дароване Цркви Христовој, она није била само пасивни прималац исте, већ активни делатник, сведочећи “веру која кроз љубав дела”. Она нам је тако предала оно што је примила, она је умножила дар љубави и дала нам га у наслеђе.

20 часова у Дому културе у Рашки следи позоришна представа ВОЗ, Звездара театар из Београда у режији Воје Брајовића. У представи играју Сергеј Трифуновић и Воја Брајовић.

У недељу, 11. јуна од 9 часова вас позивамо на СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ коју ће улепшати појање дечјег хора Црквене општине новосадске.

Након Свете Литургије следи концерт групе Калем у порти манастира Градац. Калем је састав који изводи традиционалну музику балканских простора, одевену у ново рухо. Њена лепота је у једноставности и идеји коју носи – приближити савременог човека културном наслеђу које ово поднебље чува.

Након концерта уследиће наступ дечјег хора Ђурђевак (Многи „Ђурђевчићи“ започињу своје хорско чланство од своје четврте године и осим што расту физички, и духовно узрастају певајући Господу па тако од малих Ђурђевака израсту велики Ђурђевци и тако настане још једна група под називом Етно група Ђурђевак) и Свети Ђорђе (Црквени хор при цркви Светог великомученика Георгија из Ужица. У свом граду хор редовно учествује својим појањем на Светој Литургији сваке недеље као и на многим верским празницима у славу Бога и његових светих) и наступ Националног хора АVIA ARHANGELI, Завичајно друштво Стара Павлица.

Такође, можете присуствовати завршетку радионице мозаика Каменчић један сам није вредан и изложби Гастрономија рашког краја и РАДИОНИЦИ ОСЛИКАВАЊА фрагмената зидног сликарства коју ће водити мср Маријана Протић из Републичког завода за заштиту споменика културе.

Последњег дана, 12. јуна од 14 часова у Дому културе у Рашки одиграће се представа за децу Велики свет мале Зое у режији Александре Ђурић. У представи играју Тијана Јаковљевић, Александра Ђурић и Петар Михаиловић.

Организатори„Дана краљице Јелене“су Општина Рашка, Туристичка организација Рашка, Центар за културу Градац, сестринство манастира Градац и Средња школа Краљица Јелена.

Добро дошли!

Дани краљице Јелене 2023.

РАДИОНИЦА ИЗРАДЕ БРОЈАНИЦА

У четвртак, 8. jуна у Основној школи „Јошаничка бања“ од 13 часова сестринство манастира Градац у оквиру радионице Због Тебе бројим, због Љубави постојим показаће технике и начине прављења бројаница које се практикују у нашем манастиру.

Вођа радионице је монахиња Тамара Миладиновић.

Бројанице су посебне наруквице за молитву. Молитва на бројанице је један од најстаријих начина сабирања ума на речи молитве, одувек коришћен у монашкој традицији. Бројанице помажу да ум и мисли не лутају док изговарамо молитву. Најчешће се праве од 33 или 100 зрна. Бројанице се могу правити од различитих материјала и ми ћемо приказати неке од њих.

У оквиру пројекта ми ћемо правити 4 врсте бројаница:

  1. Бројанице од природних материјала
  2. Плетене бројанице
  3. Наруквице са крстићима
  4. Бројанице од различитих врста перли

  1. Бројанице од природних материјала могу се правити од семена биљке која се назива Богородичине сузе. То семе је природно пробушено, тако да се може низати. Да би се отпочео рад само семе захтева малу обраду. Сестринство гаји ову биљку и користи већ годинама за прављење бројаница. Овом приликом припремићемо зрна, а пре тога ћемо на радионици и показати како се она дорађују након брања.
  2. Плетене бројанице су најкласичнији начин прављења. То је поступак плетења прстима обе руке где се одређеном техником добија куглица која се састоји од 7 испреплетаних крстића. Овакве бројанице се могу правити од вуне, шујташа, воскираног конца и сл.
  3. Плетене наруквице са крстићем су макарме начин преплитања конца.
  4. Бојанице од перли настају низањем различитих врста перли на растегљивом концу или сајли.

Само прављење бројаница може имати терапијско дејство као и сваки ручни рад. Свака бројаница може бити уникат. Поред тога што креативно ствараш својим рукама можеш направити несвакидашњи поклон онима којима желиш да покажеш љубав.

РАДИОНИЦА МОЗАИКА – Каменчић један сам није вредан

У оквиру „Дана краљице Јелене“ и ове године за децу основношколског узраста је предвиђена радионица мозаика Каменчић један сам није вредан у порти манастира Градац. Вођа радионице је Љиљана Ривић. Идеја радионице је да деца у три дана сусрета кроз групни рад ураде свако по неки део мозаика. Склоп духовног и уметничког је најбољи начин приказати деци и објаснити важност неке личности, а с друге стране дати им дозволу да могу да створе нешто што је од велике важности и за њих и за друге који су посматрачи једног дечијег дела које остаје иза њих . Деветог јуна радионица ће бити одржана од 13 до 16 часова, десетог јуна од 10 до 13 часова и 11. јуна од 10 часова.

Мозаик као техника код деце развија моторику, моћ запажања, наводи их на размишљање уклапајући различите облике каменчића у једну целину стварајући мозаик.Тимски рад код деце гради заједницу и потребу да у таквим околностима дају максимум.

ИЗЛОЖБА HELENA SERBIAE REGINA и предавање др Дубравке Прерадовић – Поставили су темеље истраживањима Градца Габријел Мије и његови ђаци и сарадници у галерији Центра за културу Градац

Деветог јуна од 18 часова можете присуствовати отварању изложбе Републичког завода за заштиту споменика HELENA, SERBIAE REGINA у галерији Центра за културу Градац.

Када је, пре више од једног века чувени Габријел Мије током својих истраживaња у Србији, у потрази за византијским сликарством направио прве фотографије, тада оронуле и запуштене задужбине – краљице Јелене Анжујске, сигурна сам да није ни слутио да ће 116 година касније, у француској престоници, у кварту Бобур, преко пута једног од највећих светских музеја савремене уметности,  манастир Градац у свом пуном сјају бити почасни гост. Као што је Бели Анђео из Милешеве симбол највећих сликарских достигнућа средњег века, тако је манастир Градац симбол личности и живота своје ктиторке – просвећене средњовековне српске краљице, монахиње и светитељке Јелене Анжујске.

Јелена Анђела, познатија као Анжујска идући долином Ибра, путем јоргована, дошла је у срце средњовековне Србије. Прешла је у православну веру, научила језик и вешто сјединила културу и вредности крајева из којих је потекла са традицијом династије Немањића коју је усвојила и поштовала. Необична по много чему, чврстог погледа али благих очију са владарском круном или монашким оглављем, Јeлeна Анжујска баш као и њена задужбина манастир Градац осликава специфичне карактеристике културе и живота српске државе која је још од својих зачетака у средњем веку била одређена турбулентним историјским приликама и сложеним утицајима који су превасходно долазили из западног и источног културног круга. У овом богатству преплитања српска култура се развијала и обогаћивала креирајући јединствени, уметнички израз. Због тога није случајно што је за основу Благовештенске цркве Јелена узела модел гробне цркве родоначелника династије Немањића и довела најбоље мајсторе из приморија да је украсе – истакла је Данијела Ванушић помоћница министра за културно наслеђе и дигитализацију Министарства културе Републике Србије на отварању изложбе у Паризу.

Након изложбе од 18:30 часова следи предавање др Дубравке Прерадовић – Поставили су темеље истраживањима Градца Габријел Мије и његови ђаци и сарадници.

Др Дубравка Прерадовић је научна сарадница Балканолошког института САНУ. Основне и магистарске студије историје уметности је завршила у Београду, а потом је докторирала у Италији и у Француској. Примарно поље њених истраживања јесу култови светитеља и реликвија у Византији и словенским земљама, а бави се и историјом српске средњовековне архитектуре и скулптуре, као и историјом истраживања српског средњовековног наслеђа. Чланица је Одбора за историју уметности САНУ. Др Прерадовић је први лауреат награде „Александар Дероко“ коју је добила 2021. године за пројекат „Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре“, који чине изложба одржана у Галерији науке и технике САНУ, каталог изложбе и зборник научних радова.

Света Литургија и наступи хорова 11. јуна у Порти манастира

У недељу, 11. јуна од 9 часова вас позивамо на СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ коју ће улепшати појање дечјег хора Црквене општине новосадске.

Дечји хор Црквене општине Новосадске је започео са радом 2015. године са жељом да се и најмлађи чланови активно укључе у богослужења а самим тим и подуче да би у старијем узрасту имали могућност да уз основно музичко знање поју за певницом или да се прикључе неком мешовитом хору . Основни циљ овог дечјег хора је рад на развијању слуха, певању једноставних пригодних, дечјих, родољубивих и празничних песмица будећи у њима љубав према музици, духовности, отаџбини, традицији, а упоредо са тим и постепеним упознавањем деце са Литургијом кроз богослужбене песме. Већином на богослужењима певају једногласно, млађа група јектеније и причасне песме, док у старијем узрасту уводимо двоглас на српском и црквенословенском језику приближавајући деци смисао онога што певају и постепено савладавајући целу Литургију

Након концерта групе Калем уследиће наступ дечјег хора Ђурђевак из Ужица. Назив „Ђурђевак“ везан је за цвет „Ђурђевак“ који има своје разне легенде и приче а једна од њих је вера да су се сузе Богородице испред Крста Исуса Христа претвориле у цвет „Ђурђевак“ који симболизује повратак среће и чистоту срца. Многи „Ђурђевчићи“ започињу своје хорско чланство од своје четврте године или основно школског узраста и осим што расту физички, и духовно узрастају певајући Господу па тако од малих Ђурђевака израсту велики Ђурђевци и тако настане још једна група под називом „Етно група Ђурђевак“. Како би обогатили ритам, мелодију и оживели песме, дечији хор и етно група „Ђурђевак“ подржани су величанственом инструменталном пратњом гитаре Бојана Курешевић а руководиоц све три групе хора при храму Светог Георгија је Јасмина Курешевић.

Очекује вас и наступ хора Свети Ђорђе. Црквени хор „Свети Ђорђе“ при цркви Светог великомученика Георгија из Ужица, формиран је 2005 године. Уз благослов жичког Владике Јустина, црквени хор „Свети Ђорђе“ подржан је од старешине истоимене цркве, свештеника Владимира Дуканца који са пуно љубави приступа хору, обезбеђује, организује и активно подржава све потребно за хорске активности, поштује дугогодишњи рад хора као и све његове чланове. У свом граду Ужицу, хор редовно учествује својим појањем на светој литургији сваке недеље као и на многим верским празницима у славу Бога и његових светих.

У порти манастира наступиће и Национални хор АVIA ARHANGELI, Завичајно друштво Стара Павлица.

Концерт групе Калем у порти манастира Градац од 10:30 часова

Након Свете Литургије следи концерт групе Калем у порти манастира Градац.

Калем је састав који изводи традиционалну музику балканских простора, одевену у ново рухо. Њена лепота је у једноставности и идеји коју носи – приближити савременог човека културном наслеђу које ово поднебље чува.

Када ходамо путевима ми срећемо, Срећемо историју под нама, срећемо људе. Када сретнемо људе ми делимо. Делимо речи о данас и сутра које ће доћи. Када делимо, ми певамо. Певамо о љубави, тузи и свему што човека чини. Срећемо, делимо и певамо…А када се људи сретну и речи заплету –  то је КАЛЕМ.

Чине га професионални, академски музичари Стефан Илић (глас/вокал) и Душан Поповић Липовац (гитара). Прошле године су издали дебитантски албум Месече на којем се налази девет нумера од којих су две ауторске. У мају ове године изашао је други албум који носи назив Трагом снова и предања на којем су се нашле две инструменталне, затим обраде традиционалних песама, као и ауторска музика.

Стефан Илић је певач, виолиниста и композитор који је своје основно и средње музичко образовање завршио у Школи за музичке таленте у Ћуприји где је већ као веома млад показивао наклоност ка креативном раду. Након завршене Музичке академије започиње каријеру као извођач кроз неколико састава класичне и традиционалне музике, са којима бележи више стотина наступа по највећим дворанама у земљи и иностранству. 2017.започиње лични пројекат ревитализације традиционалне музике са балканског полуострва и заједно са Душаном Поповићем Липовцем оснива састав Калем.

Душан Поповић Липовац је гитариста, композитор и аутор уџбеника за учење гитаре. Средњу музичку школу је завршио у Београду, а Музичку академију у Новом Саду. 2014. године бива изабран као један од 50 стипендиста за фестивал Православне хорске музике у Санкт Петербургу. Исте године уписује мастер студије музичког истраживања у Мурсији (Шпанија) где започиње рад на теми Интеракција и фузија балканске музике са фламенком који је послужио као основа за његову композиторску делатност.

Стручно вођење кроз изложбу HELENA, SERBIAE REGINA – др Драгана Павловић и Трибина професора Предрага Драгутиновића – ЗАДОБИТИ ДАР ЉУБАВИ. НАСЛЕЂЕ КРАЉИЦЕ ЈЕЛЕНЕ у галерији Центра за културу Градац

  1. јуна од 16 часова очекује вас стручно вођење кроз изложбу у галерији Центра за културу Градац.

Изложба HELENA, SERBIAE REGINA, по замисли ауторског тима, је састављена из три целине. Прва целина је посвећена краљици Јелени, занимљивој личности католичког порекла која је удајом за краља Уроша I постала део српске владарске породице Немањића. Други сегмент изложбе је посвећен Јелениној најважнијој задужбини, православном манастиру Градац. Његов католикон – Благовештенски храм – представља, како по својој архитектури и скулптури, тако и по живопису, један од најзначајнијих и најлепших остварења српске уметности XIII века. Трећа целина показује систематско настојање и бригу Републичког завода за заштиту споменика културе да током XX века и у првим деценијама XXI столећа спречи и заштити урушавање градачке цркве – Сходно карактеру изложбе, материјал је разнородан по садржини и по пореклу. У оквиру сваке тематске целине изложени су вредни експонати – копије фресака из колекција Народног музеја Србије, Народног музеја у Краљеву и Републичког завода за заштиту споменика културе. Надаље, изложба је обогаћена едукативним панелима, пратећим прилозима, те фотодокументацијом, а изложбу прати каталог и три краћа документарна филмаистиче  доцент др Драгана Павловић, историчар уметности.

Др Драгана Павловић је рођена у Београду, где је завршила основну и средњу школу. Студије историје уметности на Филозофском факултету у Београду завршила је 2002. године. На истом факултету је 2011. године одбранила магистарски рад (тема: Зидно сликарство Благовештенске цркве манастира Градца), а 2016. године докторску дисертацију (тема: Портрети српске властеле у средњем веку). Од 2011. године запослена је као асистент, а од 2017. године као доцент на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Члан је редакције угледног часописа за средњовековну уметност Зограф, Српског комитета за византологију Српске академије наука и уметности, Одбора Одељења Матице српске за ликовне уметности и Стручног савета Републичког завода за заштиту споменика културе.

А од 17:30 часова следи трибина професора Предрага Драгутиновића Задобити дар љубави. Наслеђе краљице Јелене.

По сведочанству Светог Писма Новог Завета љубав није сам највећа врлина на чије задобијање је Бог позвао човека, већ је љубав сам начин божанског постојања. Човек је позван да постоји на тај начин, начин љубави, да буде вољен, да воли, да се раздељује и да му се удељује живот са извора истинског живота. Да ли је љубав дар или се љубав стиче? На ово питање нема теријског одговора. На њега се одговара животом достојним Божјег позива. Један такав живот водила је краљица Јелена. Ушавши у наслеђе божанске љубави дароване Цркви Христовој, она није била само пасивни прималац исте, већ активни делатник, сведочећи “веру која кроз љубав дела”. Она нам је тако предала оно што је примила, она је умножила дар љубави и дала нам га у наслеђе. Данас у 21. веку, у једном радикално другачијем свету, од света у коме је живела краљица Јелена, на нама је да одговоримо на питање да ли смо достојни наследници њеног дара и хоћемо ли бити кадри да га предамо даље у будућност – истиче проф. др Предраг Драгутиновић

Проф. др Предраг Драгутиновић (1972). Студирао је теологију у Београду, Берну и Атини. Редовни је професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду на коме предаје предмете из области Светог Писма Новог Завета.