Свега два дана након монашења под благодатним окриљем св. Василија Острошког, градачко сестринство је славило први имендан новопострижене монахиње Тамаре. Једва да смо успели да саберемо снажне утиске са монашења, а већ нас је чекала нова благодат и радост, по ко зна који пут нас уверавајући да је монашки пут пре свега пут непрекидног прослављања Бога и Његових Светих, те смо сви имали прилику да срцима предокусимо рајски живот у коме ће сва наша пажња неподољено бити усмерена на Бога и дељење радости у друштву Светих. Овај живот је свагда проткан тугама, страховима, недоумицама, а онај у Царству Небеском ће дисати свакако савршеном радошћу чији смо, верујемо, делић  потпуном усмереношћу на једино битно и потребно ових дана осетили.

Светом Литургијом је на овај празник началствовао војни свештеник и велики пријатељ манастира Градац, о. Владан Вуковић уз саслуживање нашег градачког пароха о. Ненада Рогића. Појање новопострижених сестара је било препуно васкршње радости, и ми који смо их слушали смо заиста осетили преображење у њиховим гласовима и енергији коју су појањем преносиле на све нас. Насмејани благи лик св. Тамаре поштоване грузијске Светитељке на целивајућој икони се свакако потпуно уклапао у целокупну атмосферу цвећем украшене градачке цркве. Све је око нас мирисало на Царство Небеско ради кога смо и „превариле свет“, по речима нашег владике Јустина, не би ли у нама већ сада у потпуности живео Христос.

До сада се у нашем сестринству годинама прослављала св. Нина, просветитељка Грузије и заштитница градачке игуманије, а сада је небеским поредницама за наше спасење додата још једна грузијска просветитељка – св. Тамара. Особита нам је радост да на овај начин приближимо нашим пријатељима и посетиоцима личност ове Светитељке која није толико позната у нашен народу.

Наиме, крајем 12. века ова Светитељка је постала самостални владар читаве Грузије са свега 18. година старости након очеве смрти. Њену владавину је обележило ктиторство и изузетна дарежљивост према црквама и светињама земље св. Георгија, брижност према сиромашнима и невољнима, као и фасцинантне војне победе над далеко надмоћнијим освајачима које је она на једноставан и смирен начин приписивала поуздању на Бога а не на силу људску. Остала је у историји запамћена као Тамара Велика и Грузини су са великом жалошћу испратили у вечност своју владарку добротворку али њен светли пример до данас живи у овом братском православном народу. Наша новопострижена монахиња Тамара ће носећи име ове дивне Светитељке сведочити наднационалност Православља и његов васељенски карактер, управо као што то чини и св. Сава, наш највећи српски Светитељ, а који је изузетно поштован и цењен од стране целокупног православног света показујући нам да смо у Богу сви једно када смо Његови.