Фрескопис

Све фреске Богородичине цркве настале су у исто време. Нажалост, градачки фрескопис великим делом је оштећен у току дугог периода када је црква била откривена и напуштена.

Најбоље је сачувана фреска Благовести која се налази у линети главног портала.

Зидови припрате били су украшени циклусом сцена из живота Пресвете Богородице. Композиција Благовести била је насликана на источном зиду припрате, али сада се на том месту може видети само крило архангела и део ореола Богородице. Преостале композиције овог циклуса су: Анина молитва у врту, Сусрет Јоакима и Ане, Рођење Богородице и Миловање, Одбијање дарова, Благослов свештеника и Ваведење.

Јужна капела Богородичине цркве посвећена је светом Симеону Немањи и у њој је био насликан живот овог светитеља од одласка у Свету Гору до смрти и преноса његових моштију у Студеницу.

Између фресака на јужној и северној страни наоса постигнут је посебан сликарски склад. На северном зиду, у оквиру композиције Успења Пресвете Богородице, представљено је како Христос прихвата Богородицу као тек рођену бебу у своје наручје. Наспрам те фреске, на јужном зиду наоса, налази се композиција Рођења и детињства Христовог, на којој је осликано како Пресвета Богородица држи малог Христа у свом наручју, док са праведним Јосифом путује за Египат. Овај необични паралелизам на поменутим фрескама рефлектује чудесни Божји домострој спасења и дубоко уметничко промишљање градачких фрескописаца и ктиторке о том Божанском уређењу.

Благовести су и у наосу, као и на улазу у цркву и у припрати, смештене на источном зиду, који је касније био потпуно срушен. Могуће је да су фрескописци, смештањем ове композиције три пута на источну страну цркве, хтели да се посглед посматрача приликом уласка у цркву сусретне најпре са фреском празника коме је црква посвећена.

Ктиторска композиција се у немањићким задужбинама налази на југозападном зиду наоса, изнад гробнице ктитора. На ктиторској композицији градачке цркве Пресвета Богородица и свети краљ Стефан Првовенчани заступају ктиторски пар пред Господом Исусом Христом. Композиција се наставља приказом фигура краља Драгутина, краља Милутина и Драгутинове жене Кателине.

Изнад јужне певнице налази се фигура пророка Гедеона, која је добро очувана. На златној позадини ове фреске исцртани су квадратићи како би се постигао изглед мозаика. Сматра се су тако изгледале позадине свих фресака у овој цркви.

Фигура Богородице у проскомидији и фигура мртвог Христа у ђаконикону део су јединствене сцене Оплакивања, насликане по први пут на зиду управо у оквиру градачког фрескописа.

Црква Светог Николе фрескописана је вероватно у 14. веку. Фреске су делимично сачуване. Велико попрсје Светог Николе, којег је краљица Јелена посебно поштовала, насликано је на јужној страни, а најбоље је очувана фигура анђела у олтару.