Aрхитектура

Краљица Јелена је за зидање Градца, по речима архиепископа Данила, ,,изабрала најбоље уметнике“. Изглед њене задужбине одражава велику сличност са храмовима средње и јужне Италије, што наводи на закључак да су градитељи потицали из Приморја. Њихов рад одвијао се под назором краљице и у складу с њеним жељама. Тако је градачка црква постала одраз личности и живота своје ктиторке, која је вешто сјединила културу и вредности крајева из којих је потицала са немањићком традицијом, коју је у Србији усвојила и поштовала.

Богородичина црква је једнобродна грађевина са припратом и бочним капелама уз њу, наосом, певницама и троделним олтарским простором на истоку. По овим одликама она припада споменицима рашке стилске групе, међу којима је архитектонски најсличнија Богородичиној цркви у Студеници, задужбини Стефана Немање из 12. века. Међутим, са традиционалним облицима рашке школе овде је вешто спојен и велик број готичких архитектонских обележја, што чини архитектуру ове цркве посебном у односу на све дотадашње српске храмове. При том, многа архитектонска решења Богородичине цркве у Градцу немају паралеле међу ранијим споменицима, нити се појављују на потоњим задужбинама.

Црква је била израђена од сиге и омалтерисана белим малтером. Оквир портала и прозора био је сачињен од белог мермера. Два велика портала цркве – улазни и унутрашњи, примери су сложених облика мермерне пластике високе уметничке вредности. Посебно је богато обрађен главни портал, на улазу у цркву. Лукови преломљени у темену на порталима, као и на слепим аркадама под кровним венцима, обележје су готичких грађевина.

Припрата је различита од осталих у рашким црквама. Наглашена је њена пространост и целовитост. Над припратом је крстасти свод са витко обликованим ребрима. Источна страна припрате је украшена са три слепа преломљена лука. Преломљени лукови и ребраст свод постојали су и у ранијој архитектури, али отвореност и осветљеност овог простора у целини је посебност готичког стила.

Наос цркве има два дела: западни и средњи травеј. У западном зиду наоса, изнад портала, налази се скривница у којој је вероватно била смештена оснивачка повеља манастира. Али, њене вредности нису сачуване. Скривница је сада празна и затворена је дрвеним поклопцем.

У наосу цркве налазе се и два саркофага. Јужни саркофаг над гробницом краљице Јелене израђен је и украшен у складу са немањићким ктиторским гробницама. Према величини ове гробнице закључује се да је била најпре припремљена за краљевски пар, али краљ Урош ипак је био сахрањен у Сопоћанима. Саркофаг над краљичиним гробом богатије је обликован од северног саркофага, испод ког је вероватно била гробница неког краљичиног рођака, можда њене кћери Брнче. Обе гробнице су сада празне.

Над средњим травејем наоса уздиже се купола осмоугаоне основе са осам великих прозора. Прелаз из четвороугаоне основе куполе у осмоугаоник, а не у круг, био је новина у дотадашњој црквеној архитектури. Овако конструисана купола чини наос градачке цркве најбоље осветљеним простором међу српским средњовековним храмовима.

Олтар је одвојен од наоса са два пиластра и два ступца, између којих је мермерна олтарска преграда. Олтарски простор и олтарска преграда грађени су и обликовани по узору на олтар Богородичине цркве у Студеници. Олтарска преграда, исклесана од белог мермера, најлепши је детаљ мермерног намештаја градачке цркве.

Посебно добро је обликован олтарски прозор. Два готичка лука овог прозора носе линету у чијој је средини уклесана тролиса розета. Слично је начињен прозор на западној фасади изнад портала.

Посебност спољног облика градачке цркве су контрафори прислоњени уз олтарски део цркве. Овај архитектонски елемент био је уобичајен за француске цркве романо-готичког периода, али не и за цркве у Србији пре Градца. На Богородичиној цркви у Градцу контрафори имају украсну, а не конструктивну улогу. Градитељи које је краљица ангажовала морали су да се прилагоде и основи цркве, која је већ била изграђена за време владавине краља Уроша. Протомајстор је у том погледу показао велико искуство и умешност. Он је француску архитектуру контрафора са клесаним украсима искористио да сакрије неправилности из првог периода градње цркве и да јој да бољи и издуженији облик.

Велики део Богородичине цркве и монашких просторија био је срушен за време турске владавине у овим крајевима. Када је са цркве скинут оловни покривач, сводови су били срушени, а честе бујице угрожавале су и затрпавале преостали део цркве. Она је обновљена на основу затечених остатака грађевине и на основу старих фотографија.