Монашки живот

Подвижнички или монашки живот је опредељење за Царство небеско и као такав он изгледа као одрицање од света; међутим, он то у ствари није, већ је зидање на чврстом темељу и борба да се човеку и свету обезбеди вечни живот.

Након рестаурације цркве и изградње манастирског конака, у Градцу је обновљен и монашки живот. У манастиру се, након неколико векова у којима је био напуштен, окупило сестринство да заједнички слави спомен свете краљице Јелене.

Aрхимандрит Јулијан Кнежевић (1918 – 2001), радећи свесрдно на обнови градачког конака, поставио је и духовни темељ монашког живота у Градцу. У духовном животу веома искусни старац Јулијан руководио је тада још малобројно сестринство. Многим корисним саветима и с великом љубављу управљао је прве монахиње окупљене у Градцу крајем 20. века ка исправном схватању и примени древних монашких идеала. Старчев труд убрзо је уродио плодом – око градачке игуманије окупило се још сестара вољних да свој живот посвете Христу управо на овом месту.

Циљ тог живота је присна и вечна заједница са Богом, а манастири су саздани као места која ће пружити могућост за остварење ове заједнице. Иако овај потенцијал који манастири могу да пруже историјским околностима често бива угрожен, они васкрсавају и изнова теже ка свом циљу. И у Градцу, након вишевековног прекида, монашки живот се обнавља, тражи своје путеве и начине остварења. Жеља сестара је да се спознајом трајних и неизменљивих хришћанских вредности премости јаз између средњовековног времена, кад је монашки живот на овом месту зачет, и модерног доба у ком се наставља. Ако овај труд уроди плодом, Градац ће, по жељи своје ктиторке, изнова постати место молитвеног заступништва непрекидног Божјег славословља.